Područje oko planine Lovćen, poznato je po brojnim specijalitetima: njeguška pršuta, njeguški sir, sir iz ulja, kastradina (ovčije suvo meso), njeguška kobasica. Poseban ukus  i aroma ovih specijaliteta, koji su upravo karakteristični za ovo područje je uslovljen miješanjem  planinskog  i morskog vazduha, kao i drvima koja se koriste za njihovo sušenje. Iz tog razloga čitava krševita podlovćenska regija se bavi sušenjem mesa.

Medovina je  specifično narodno piće Starih Slovena i najviše se može naći  na Njegušima. Dobija se alkoholnom fermentacijom rastvora prirodnog meda, a postupak je isti kao u proizvodnji vina. Medovina je  piće  koje ima i ljekovita svojstva. Ona  između ostalog, okrepljuje organizam, popravlja krvnu sliku i usporava starenje.

Šume ovog kraja su bogate plodovima koje se  takođe koriste za pripremanje ukusnih jela.

Postoji interesantna priča o jelu „Ono“ i poznatom irskom piscu Džordžu Bernardu Šou. Kada je Bernard Šo došao na Lovćen, svratio je u tada jedinu krčmu koja se nalazila na Lovćenu. Kako su velikog pisca htjeli što bolje da ugoste, pripremili su priganice i med, suvi pršut, njeguški sir, vareni skorup, jagnjetinu na ražnju i jaretinu kuvanu u mlijeku, krtole u kile i hljeb ispod sača. Pisac je od svega okusio po malo, ne pokazujući pritom, ni iz  kurtoazije, da je zadovoljan menijem, već je tražio potaž. Svi su bili začuđeni jer su mu, kao pravi domaćini ponudili sve. Potom je vlasnik krčme rekao ženi: „Ponudi mu Mare, one čorbe što stavljaš u nju svakojake trave i zeleni“. Bernard Šo je bio zadovoljan jelom, pa je izvadio bilježnicu da upiše recept, na šta je domaćica odgovorila da mu prevedu: „Morao bi u svoju zemlju prenijeti čitavi Lovćen da bi je mogao skuvati“.

„ONO“

Potrebno:

• Čukalj pršute, sa čamonjcima (djelovi od pršute);
• mlade krtole lovćenske;
• luk štavljen;
• žnjevač (divlji luk);
• koprive.

Način pripreme:

Sve zajedno staviti da se kuva na laganoj vatri.